Mit

Zakasnila sam i ubacila te u svoj vašar taštine i laži.

Izgrdio si me dodirima i modricama na butinama utisnuo svoje čeljusti zveri.

Zahvalna sam ti na tome.

Pre sam dugo bila ničija.

A da li sam i bila ikada slobodna?

I da li ću tek sada, uz tvoje mirise i telo upoznati slobodu?

Sećam se kako sam pre bila uverljivija u trikovima.

Čuješ li?

-šta?

Ženu u meni. Plače. Krvari.

Dete je pobeđuje, pa dobro, bar ona tako misli.

A dete samo želi svoj prostor i "smenu".

-smenu?

Da. Smenu. Znaš ono...Šetamo, držiš me za ruku, u susret nam dolaze drugi koji se vole, i

mi se razdvojimo na tren.

Vetar dune jače. I baš tad, dete će zacvileti, a ti ćeš me pokriti dečakom u sebi,

odbrusiti: "ludo, to je samo tren."

I ja ću ti poverovati.

A dete će biti zahvalno.

A opet, kada ležimo u isprevrtanoj postelji

uspavaću dete vinom, i strast će mu staviti povez preko očiju.

Tada počinje "smena" žene.

E, tada ću postati ponovo

surova, divlja i ničija.

Tada želim slobodu. Ali i okove.

-ne razumem.

Razumećeš.

Ovo je veće od nas.

Vidiš, pre su me imali oni koji su samo budili ženu u meni.

Bila sam ničija, dok su se oni busali u grudi vrišteći moje ime pijani.

Ja sam već tražila sledećeg...sledećeg koji bi probudio i dete u meni,

i očistio moje zverske porive i plitkosti osećaja.

Došao si.

Sada se moraš naviknuti da sam ja više od bilo čega pre.

Ja sam ja. I ja sam Ona.

A koliko ću dugo biti koja, zavisi od Tebe.

-kako?

Ne možeš me stalno voleti naglas.

Ne možeš me stalno želeti.

Ne možeš stalno tražiti da pričam...ni da ćutim.

-ti ne znaš šta hoćeš.

Oh. Da. Znam.

-pa šta ti hoćeš, pobogu???!!!

Da me voliš kao ja što ću tebe.

Voli me kao dete, nežno i smotano.

Daj mi slobodu prostora kad poželim da se "igram".

Želi me kao ženu, divlje i potpuno.

Daj mi s vremena na vreme, trenutak tišine...da kada me pitaš šta mi je, da smem da ti ne odgovorim.

-u redu za ovo prvo...ali šta je sa ovom tišinom? voliš još nekog? nisam ti dovoljan?

Ne. Samo Ti. Ali tada ću se okrenuti ka svom jezgru straha i ukloniti sloj prljavih dodira od pre.

Jer je isto tako počinjalo, trajalo.

Reči.

Smeh.

Poruka.

Razgovor.

Vino.

Ples...romantika...krevet.

-ali ja nigde ne idem...!

Znam. Ali ja ću možda želeti.

-zašto?

Jer me nikada nije niko voleo zbog onog šta ustvari jesam.

-.....

Ćuti. I veruj u mene. Jer ja ne verujem ni u šta.

A želim da budem neko ko veruje.

Samo me ne pitaj kada ućutim, šta mi je.

-zašto?

Slagaće te žena u meni.

A dete će odćutati takav odgovor, zbog lične slobode.

I ne daj mi mnogo vina.

-zašto ljubavi?

Želeću da trenutak postane večan i pre nego to poželim.

-to nije loše, to i ja želim.

Ne. Ne na taj način.

Vidiš? Žena u meni će zauzeti celu mene. A dete će se ugušiti.

Pusti me da vremenom poželim Velike reči. I velika dela.

A dotada me voli kao ja tebe.

Na "smenu".

I ja ću biti zahvalna.

-plašim se...

Znam, rekli su i oni pre tebe.

Ali ti ostani. Vredi.

- ?

Jer si me video gole duše.

-.......